Nove rute i manjak solidarnosti

Hunter
Hunter

Nakon dogovora sa Turskom s početka marta broj izbeglica koje dolaze preko Italije povećava se iz dana u dan. U odnosu na isti period prošle godine broj se povećao za 60%. Većina izbeglica ovo rutom dolazi iz Libije a neretko ih na moru spašavaju brodovi italijanske obalske straže. Ovo ni na koji način nije umanjilo haos koji se dešava na ostrvima Grčke. UNHCR i druge međunarodne organizacije prestale su da pružaju podršku Grčkoj u prevozu izbeglica smatrajući nove uslove jednakim centrima za pritvor. Vlasti nemaju nikakav odgovor na pitanja šta će se dogoditi sa stotinama ljudi koje su u Grčku došle nakon donošenja odluke između EU i Turske o zaustavljanju balkanske migrantske rute kao ni koja je sudbina desetina hiljada izbeglica koje se od ranije nalaze zaglavljene u Grčkoj.

Ujedinjene nacije upozorile su na manjak solidarnosti. Generalni sekretar Ban Ki-Mun ukazao je svim protivnicima pomoći izbeglicama na činjenicu da i države koje primaju izbeglice od toga imaju koristi s obzirom na ostarelo stanovništvo Evrope te da su pokušaju demonizacije izbeglica uvredljivi. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi objavio je plan UNHCR koji predviđa da se za makar 10 procenata odnosno oko pola miliona sirijskih izbeglica obezbedi preseljenje, što iako se čini kao veliki broj je zapravo samo mali deo onoga što su uradile države koje se graniče sa Sirijom. Po njegovim rečima kada bi Evropa primila proporcionalno isti broj izbeglica kao Liban to bi značilo da se u Evropu naseli 100 miliona izbeglica. Po rečima administratora UNDP, Helen Klark, još jedan od velikih problema je nedostatak dugoročnih rešenja i pored činjenice da je količina sredstava za humanitarnu pomoć u svetu povećana tri puta.

Iako se u medijima često sreću napisi koji povezuju izbeglice sa terorističkim napadima u Evropi trebalo bi ponoviti da su svi teroristi koji su izvršli napade u Parizu, uključujući organizatore Salaha Abdelsalama i Abdelhamida Abauda, iako arapskog porekla, rođeni u Belgiji i Francuskoj. Svi napadači iz Brisela, uključujući braću El Bakraui, rođeni su u Belgiji. Braća Kuaši odgovorna za ubistvo 12 novinara i karikaturista lista Šarli Ebdo u januaru 2015. rođeni su u malom mestu pored Pariza Damarten an Goel.  Iz ovoga može se zaključiti samo da napadi mogu biti jedino posledica teških unutrašnjih odnosa i društvenih podela u belgijskom i francuskom društvu, a nikako izbegličke krize.

Istraživanje Oxfama[1] pokazuje ogromne razlike u pogledu pravične raspodele izbeglica prema finansijskim mogućnostima  država za njihov prijem. S jedne strane nalaze se Norveška i Kanada kao svetli primeri država koje su pristale da prime 249% odnosno 239% izbeglica u odnosu na broj koji bi se mogao smatrati pravičnim po ovom istraživanju. Na više od pravičnog pristala je još jedino Nemačka sa 114%. S druge strane ređaju se brojne bogate države koje su se obavezale na takav broj izbeglica koji gledan sa tačke pravične raspodele iznosi 22% u slučaju Ujedinjenog Kraljevstva, 15% u slučaju Danske, 7% u slučaju Holandije, 4% u slučaju Francuske i 0% u slučaju Rusije.

Istovremeno od 12 milijardi dolara koje su obećene od strane donatora na konferenciji u Londonu početkom februara, tek polovina je alocirana dok je svega 8% isplaćeno. Zahvaljujući ovakvom odnosu donatora, programi Ujedinjenih nacija za sirijske izbeglice su pod velikom pretnjom. 

[1] RESETTLING   10 PERCENT OF  SYRIAN REFUGEES   The commitment needed at  the Geneva conference https://www.oxfam.org/sites/www.oxfam.org/files/file_attachments/bn-resettling-ten-percent-refugees-290316-en_0.pdf?awc=5991_1459369849_318bbf4c569a0644b5043cc3567a2c2e&cid=aff_affwd_donate

Uhapšeni desničari u Nemačkoj koji su napadali izbeglice

Nemačka policija uhapsila je danas petoro ljudi osumnjičenih za formiranja desničarske terorističke grupe koja je izvela više napada na izbeglice, javila je agencija AP pozivajući se na saopštenje nemačkog saveznog tužilaštva.

... čitajte dalje

EU: Grčkoj 700 miliona evra pomoći za izbeglice

Evropska komisija danas je objavila da će Grčkoj do 2018. obezbediti 700 miliona evra na hitnog humanitarnog finansiranja kako bi se Atina izborila sa masovnom izbegličkom krizom, prenosi AP.

... čitajte dalje
Dokumenti > Izveštaji > Izveštaji Beogradskog centra za ljudska prava > Periodični izveštaji za 2016. Periodični izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava za januar-mart 2016. godine

Periodični izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava za januar-mart 2016. godine

Periodični izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava za januar-mart 2016. godine

Odabrano preuzimanje